hronika:
Pra-čovek, današnji Homo Sapiens, je pronašao Altamiru kada je upalio prvi plamen.
Onoga trenutka kada se duh sveo na pesak, more, vetar i sunce, telo je iscrtalo reč - simbol na delti Ade Bojane. Zasijao je logos o Adi. Beskonačni prostor noći, gde se nebo od zvezda ne vidi, se otvorio. Zapaljena je logorska vatra. Prvo mesto, drevno i bezvremeno, koje je čovek ikada tvorio.
Pra-čovek, današnji Homo Sapiens, je Altamiru nazvao mestom. Elementi su zaštitili i zadovoljili egzistenciju i boravak. Zagledan u vatru, i njenu igru na kamenim površima, sit i zagrejan, meditativno i kontemplativno, u samospoznaji, oseća potrebu za stvaranjem. On proizvodi maske, skulpture, oruđa i ostale upotrebne predmete, oslikava zidove pećine – proto-arhitekture, i tim činom započinje istoriju umetnosti, napuštajući okvire osnovnih potreba egzistencije. Homo Sapiens, umni čovek, dok radi kao Homo Faber, igrom kreira kulturu i pronalazi se u Homo Ludens-u, čoveku koji se igra.
Prisustvo na prostoru delte i postajanje jedno sa elementima otvorilo je potrebu za mestom koje se manifestovalo stvaranjem kampa, stalno promenljivog, stalno nastajućeg, stalno nestajućeg (i ponovo nastajućeg), čija je slika odraz grupe ljudi koja u njimu živi i koja ga (re)oblikuje sredstvima kojim raspolaže. Potrebe i kreacije stvaraoca privremenog mesta boravka - kampa se ispoljavaju kroz kombinaciju predviđenog seta planiranih materijala donetih u rancu i nepredvidivog seta pronađenih materijala na lokaciji, što prouzrokuje beskonačan niz varijacija na temu.
Kada se u projektantskom biću Homo Sapiens Faber Ludens-a sintetišu promišljanje, rad i igra, onda pećina, kao delo prirode, postaje tekovina kulture i civilizacije, a umetnost, dizajn i arhitektura postaju njegova egzistencijalna i duhovna potreba. Suština Ade, kao ideje, prostora, socijialnog faktora i polja delovanja inspiriše igru i stvaralaštvo, a kamp kao mesto, pored osnovnog svojstva zadovoljenja potreba boravka u datim prirodnim uslovima, postaje polje delovanja umetnosti i projektantskog eksperimenta, koje se zasniva na onome što doneseš, onome što ti je dato i onome što deliš.
Sile kojima elementi Ade - zemlja, voda, vazduh i vatra, deluju jedni na druge u prostoru i beskonačnosti, kreirajući pejzaž, sile su u ljudima koji delaju u vremenu. Predznak + ili – ispred delovanja čoveka samo ukazuje na smer tog delovanja kroz polaritete, na njegovo stvaranje ili uništavanje, pisanje ili brisanje, građenje ili rušenje, između prošlosti i budućnosti, u sadašnjosti: ±∞ .
Tako se ideja pretapa u čoveka a čovek u ideju. AΔA je postala. Polje beskrajnog kruga je O:TVORENO
***
Homo Universalis napušta Altamiru, čiju renesansu poklanja svetu.
Povratkom sa obale u "civilizaciju", Stefan Radošević i Luka Višnjić su, tek rođenu ideju, poneli u Čačak, njihov rodni grad. Dani lutanja, šetnji i istraživanja javnih prostora grada, noći razgovora na obali Zapadne Morave i sećanje na exnexus (ekchekcyc) anonimne akcije u javnim prostorima, iznedrili su potrebu da o:tvore, upravo tu, na mestu gde su proveli detinjstvo. Ideja se pretvorila u razradu taktike gerilske akcije postavljanja elemenata urbanog mobilijara. Pravo na grad i mesto u javnom prostoru su rezultirali samoinicijativnim, primenjenim mikro-urbanizimom, osvajanjem prostora kroz "treš" dizajn, koji se zasniva na pronalaženju estetike i funkcionalnosti u, i manipulisanji sa, pronađenim i prenamenjenim, recikliranim materijalima.
U februaru 2016. godine formira se AΔA (ada) koja slučajno nastaje iz preplitanja suštine iskustva Ade Bojane i ideje o objedinjavanju sopstvenih dotadašnjih dela umetnosti, dizajna i arhitekture (art design architecture). Umesto prvobitne namere arhiviranja celokupnog predhodnog Stefanovog kreativnog opusa kroz ovu sveobuhvatnu skraćenicu, AΔA postaje ideja i grupa koja propoveda umetnost, dizajn, arhitekturu i njihovo prožimanje kao kulturno - društveno - prostornu potrebu, inicijativom novonastalog koncepta - projekta O:TVORENO.
Tako, već u martu, njih dvojica odlaze na Stefanov tavan i nalaze odbačena metalna pekarska kolica u kojima vide svoju prvu, jedinstvenu, multifunkcionalnu klupu na obali reke, gde su mnoge klupe bile ili oštećene ili su nedostajale.
Dotad likovno-umetnički i ekserimentalno-muzički studio TREШ, postaje i radionica gde razni materijali bivaju preoblikovani i odakle dobijaju novi život vraćanjem nazad u prostor. Puni entuzijazma, Luka i Stefan počinju sa radom i celu priču jedne ideje počinju da beleže slikom, tonom, tekstom ili videom, misleći da jednoga dana, čitav proces, i kako je sve počelo, na neki način bude prezentovano javnosti. Dokumentovanje je, takođe, lečilo preispitivanje uzaludnosti čitavog poduhvata i njegovog rezultata. Celokupno delovanje u isto vreme predstavlja i čin i način i proizvod. Na taj način i ovaj veb-sajt (mesto na mreži) postaje više od klasičnog veb-sajta, svojevrsni "making of" o "making of"-u, "storyboard" ili o:tvorena hronika jedne ideje.
Načinom na koji multimedijalna paleta sadržaja ovog koncepta - projekta, digitalna i materijalna, govori je način na koji ovaj tekst komunicira kao kombinacija hronike, programa, eseja, prepiske, priče, romana, članka, putopisa, letopisa, tehničkog opisa. Karakteristični stilsko - sadržajni remiks tekstualne strukture ove hronike čini je jedinstvenom literarnom formom, koja funkcioniše i kao deo celine (bloga) i kao delo za sebe.
Razmišljajući kako da jedan eksperiment bude primećen i shvaćen kao jedna prirodna ljudska potreba, a osvajanje i otvaranje prostora, tvorenjem mesta, postane nešto više od street-arta, gde imamo aktivne umetnike i manje-više pasivnu publiku, ceo poduhvat se iz igre i jednog preko-noćnog aktivizma, tada dva čoveka, menja u koncept edukativne radionice za mnoge učesnike koji će, kroz promišljanje, rad i igru, projektovati i stvarati O:TVORENO IGRALIŠTE...
Homo Spiritus (Movens) spoznaje kolektivno, propoveda ideju, povezan sa svetom, nalik sebi.
koordinate lokacije: 41°51'56.7"N 19°20'18.1"E
