hronika:
Pra-čovek, današnji Homo Sapiens, je sanjao i gledao u visine i noćno nebo, tražeći svrhu i vezu sa onostranim, uzvišenim, božanskim, vezu sa samim sobom.
...Onoga trenutka kada sam se probudio na plaži, još uvek nisam bio svestan da sanjam. Krenuo sam ka moru ali me je vetar blago podigao uvis i poneo ka kopnu, noseći me kroz klisure i planinske predele. Leteći i lebdeći, kroz nepoznato, u jednom trenutku sam na horizontu ugledao obris jednakostraničnog trougla, velikog kao planina. Što mi se više primicao, ili ja njemu (osećaj magnetnog svojstva je bio obostran), to je njegov oblik postajao više trodimenzionalan, otkrivajući tamno zelene ravni savršenog tetraedra. Vetar me na trenutak zaustavio u njegovom podnožju, da levitiram u vazduhu tek toliko da shvatim da to i jeste planina – apoteoza mog ishoda.
Iz dotad horizontalne ravni kretanja, vetar me ovoga puta naglo podigao vertikalno, što je izazvalo blagi nemir nesigurnosti u mojim grudima. Uzdižući se munjevito ka vrhu, guste šume četinara kao da su beskrajno padale na dole, u ambis. Prvom pojavom ogoljenih pašnjaka koji su usledili, opet sam na trenutak bio zaustavljen da levitiram nad gustom tamom nepreglednih krošnji. To je bilo dovoljno da, praćen blagim osećajem nejasne tuge, primetim kolonu ljudi koji su kao hodočasnici sa velikim kamperskim rancima pratili vijugavu stazu kojoj se gubio trag negde pod modrim oblacima u visinama.
Gledajući u tmurni kovitlac nad sobom, i bezdan pod sobom, prvi put sam osetio da mogu da kontrolišem taj vetar, odnosno smer svog kretanja. Poleteo sam gore, u samo gnezdo električnih pražnjenja. Našao sam se u praznini oblačnog prostora, i sam ispražnjen, ne znajući da li se uopšte krećem. Tada su oblaci počeli da menjaju boju i oblike: iz modre u sivu, iz sive u belu, iz bele u zlatnu, iz zlatne u sunčeve zrake. Posegao sam rukama ka svetlosti i bleštava belina me zaslepela na trenutak. Otvorio sam oči sedeći u vazduhu pod vedrim nebom i žarkim suncem, nad zlatnim oblacima iz kojih je virio snežno-beli vrh planine – tetraedra.
Ispunjen mirom, razumevanjem i jakim osećajem ljubavi u grudima, probudio sam se sa sunčevim zracima na sopstvenom osmehu u leto 2015. godine. Iz sna u snu, bio sam ponovo tu, na javi, na plaži. Bio je poslednji dan trećeg boravka na delti Ade i dan za povratak u „civilizaciju“. Iskustvo ostrva i boravka se pretvorilo u zov planine i hodočašća. Nas dvojica nismo ni bili svesni da se u tom trenutku pretapamo u jednu veliku ideju koju ćemo pratiti...
Pra-čovek, današnji Homo Sapiens, je planinu proglasio domom bogova. Homo Spiritus (Movens) je osvojio njen vrh i nebo nad njim.
“Oko Mosta se oduzesmo, ispred Mosta se sabrasmo, pod Mostom se podelismo, da se na Mostu umnožimo“, odjek je poduhvata koji su Stefan i Luka sa svojim drugovima i sugrađanima postigli na O:TVORENOM IGRALIŠTU nakon završetka festivala. Dok je AΔA brojala nove članove, snažni zov delte je suptilno usmerio grupu na Rtanj (Artan), planinu savršene piramidalne geometrije, koju je Ser Artur Klark nazvao „pupkom sveta“ i kojoj se pripisuju mitska predanja, isceliteljska energija i transcedentalna iskustva.
Projektantski ishod sila prirode, ili pak delo nepojmljive matematičke inteligencije, čini Rtanj (Artan) proto-arhitekturom, meta-piramidom i pretečom energetskih generatora drevnog Egipta. Iskustvo boravka na delti Ade je poistovećeno sa iskustvom kretanja i upotrebom prostora piramide Rtnja. Kreiranje kampa, kao i prastaro osvajanje pećine je izjednačeno sa putem od kampa u podnožju do tačke na vrhu planine, odnosno događajem portage i hodočašća.
Nekoliko dana nakon radionice, Stefan Radošević, Luka Višnjić, Ana Obradović, Vladica Civrić, Jelena Radošević, Vuk Bradić i Martina Milošević postavljaju svoj kamp nadomak mesta „Svetilište“, u podnožju planine koja ovoj grupi od sedam „hodočasnika“ postaje i dom i putanja ka vrhu „Šiljak“.
RUTA
1 KAMP
Ulogorili smo se na livadi u sred šume, na malenoj zaravni u blizini stare zemljane vodenice pored potoka, oko 2 - 3 kilometra severno-istočno od naselja Rtanj, na putu za Boljevac. Ovo idealno mesto je, godinu dana ranije, pronašao Vuk, kada smo na Rtanj došli zbog festivala, ali nismo bili u prilici da osvojimo vrh planine koja nas je i već tada prihvatila k sebi. Ovoga puta smo došli da joj se revanširamo.
Prvog dana smo istraživali pejzaž neposrednog okruženja, u kome je divlja priroda polako erodirala ono što je preostalo od građevina "industrijskog-klasicizma" rudarskog kompleksa koji je podigla porodica Minh, tridesetih godina XX veka. Prvi susret sa "post-apokaliptičnim" krajolikom, upotpunjen unutarnjom energijom planine, predstavljao je dobru podlogu i inspirativnu pripremu za sutrašnji uspon.
2 RUDARSKA ČESMA
Ustali smo rano i uz doručak na travi, spremili smo se za polazak. Zagasili smo preostali žar logorske vatre od predhodne noći i sabrali se kod rudarske česme, sa druge (gornje) strane puta. Martina je već točila vodu za put. Umiveni i osveženi, spustili smo se u naselje, na početak planinarske staze.
Put do naselja koji vodi kroz šumu povremeno prekidaju ovi "drevni" kameni izvori kojima su nekada rudari krotili izdane plainskih dubina. Danas, Rtanj nastanjuju pretežno stara lica i tihi eho svetle, naprednije prošlosti. Svedočanstva su progutana papratima, misterijama i dalekim velikim istinama koje povremeno budi Dragoslav Milenković Šou, dok se brine o povređenom Šakalu za koga se u starom Egiptu smatralo da je čuvar vrata između fizičkog i spiritualnog sveta.
Od naselja ka vrhu su u prvoj deonici vodile dve staze, od kojih smo izabrali drugu ( II ), stazu blažeg uspona.
3 RTANJSKI ČAJ (Satureja Montana)
...Uspinjali smo se uskom stazom kroz šumu, stene i spuštene oblake. Na prvom odmorištu, pod stablom fantazmagoričnog oblika, susreli smo se sa grupom šetača koja se vraćala nazad, odustavši od penjanja. Slutivši kišu i nevreme, savetovali su nas da se vratimo i produžili dole, ka podnožju. Sinteza energije planine i odlučnosti u nama je govorila suprotno. Nastavili smo dalje ka drugom odmorištu na zaravnjenim livadama iznad šume...
Piramida Šiljka se, parajući oblake, ukazala na drugoj pauzi na kojoj smo istraživali floru planinskih ravni. Izlaskom na čistinu, pogled na osunčanu daljinu je potvrdio da odustajanja nema, jer vrh čeka na nas. Dok smo se odmarali pred serpentine finalne strmine, Ana je sakupljala rtanjski čaj (satureja montana), endemsku vrstu lekovitog bilja koje raste na mestima gde se prelamaju energetska zračenja Rtnja.
4 VRH - "Bubamarski Spa"
Uspeli smo, uspeli smo se. Nad Šiljkom, vrhom Rtnja, grejalo je letnje sunce, a na njemu su ležali kameni ostaci minirane kapele koju su davno podigli Minhovi. Između je letelo hiljade bubamara, koje kao da su izranjale iz samog vrha, dok su nežno sletale na naša tela.
Dugo smo uživali u ovom prizoru i osećaju koji je Stefan nazvao "Bubamarski Spa", prisećajući se sna koji je imao na Adi i povezujući ga sa događajima i doživljajima tokom uspona. Bosi i zadovoljni, sedeći i odmarajući meditativno i kontemplativno, između vrha i velikog vertikalnog tunela koji vodi u utrobu planine, vodili smo sopstvene misli i međusobne razgovore između sna i jave, sadašnjeg trenutka i mita, u obilju orgonske energije koja je dolazila iz mističnih dubina Artana.
Utisak bezvremenosti prekinuo je vetar, nagoveštavajući povratak u podnožje. Svako od nas, ispunjenih grudi i u svom ritmu, krenuo je dole, ostavljajući za sobom piramidu i legende o njenom skrivenom blagu.
5 VATRA LJULJAŠKA
Ugrejali smo se pored vatre koju je Luka zapalio na našem prvom sabiranju, nakon silaska sa piramide Rtnja. Okupljeni oko plamena, nad brdom za koje smo kasnije saznali da se zove "Ljuljaška", neki od nas su sklopili savez i priključili se grupi, uzeći učešće u nekom budućem poduhvatu. Na ovom mestu, i u ovakvoj simboličkoj i semantičkoj vezi, (ne)slučajno je o:tvoreno novo poglavlje koje će se kroz nekoliko dana ukazati.
Nakon što smo osušili odeću i zagrejali kosti na kamenom tepidarijumu koji smo formirali nad vatrom, ostavili smo malo žara da tinja pod kamenom (pod Šiljkom) i pošli dole, u visoko rastinje.
...Spuštanjem kroz šumu, grupa se spontano podelila, tako da su se neki vratili istom stazom, dok su drugi, prateći trag šetača koje su susreli, izabrali prvu ( I ) stazu.
6 ROSARIUM
Ušli smo u naselje i iskoristili priliku da istražimo znamenitosti pre odlaska na večeru. Posebnu pažnju nam je privukao Rosarium Grete Minh, kao centralno mesto u nekadašnjoj park šumi, koje je otkrila Jelena tokom prošlogodišnje posete Rtnju. Ovaj objekat, kao svedočanstvo neke davne civilizacije, postavljen je pre oko osamdeset godina na mestu gde pada vrh senke Šiljka tokom letnjeg solsticija.
Zapušten i neiskorišćen, Rosarium inspiriše na intervenciju u prostoru, kojom bi ovo mesto, u nekoj od narednih poseta, trebalo da bude ponovo O:TVORENO.
Shvativši zašto nas je silazak sa planine doveo baš ovde, sa vizijom sakralnog ljljuljališta, nastavili smo ka dvorištu Pionirskog doma, gde je festivalski program trebalo uskoro da počne.
7 MOUNT OF ARTAN
Ugostili smo se čorbastim pasuljem iz otvorene festivalske kuhinje do koje nas je odveo Vladica. Obrok, namenjem svim hodočasnicima i posetiocima tog dana, okrepio je naša ogladnela tela i dao energiju našem duhu za predstojeći muzički sadržaj.
Mount of Artan festival je događaj koji podržava specifičnu alternativnu muziku i "uradi sam (DIY)" kulturu, propovedajući kult i mitologiju Rtanjskog hodočašća. Kao takav, predstavlja završni čin koji zaokružuje i kompletira našu posetu i zov naše potrage.
Zvuci sa bine, koji su se u podnožju planine smenjivali između ambijentalne harmonije i kontrolisane disharmonije, su kao onomatopeja ovog prostora, činili da mi, ovo mesto i ritual kome prisustvijemo budu sadržajno potpuni. U tmnini noći, nad borovima, a pod zvezdanim nebom, nazirali su se Šiljak - vrh Rtnja i njegova mistična komunikacija sa nama i planinama.
Gradeći piramide, drevni narodi su ostvarivali vezu sa svetom i univerzumom, energijom i božanskim, dok je za one pre njih to bila sama planina i / ili intervencija u njoj. RTANJ (ARTAN) je bio prijemnik naših težnji i odašiljač naših ideja, O:TVORENO OSMATRALIŠTE ka nekom novom vrhu ili delu...
koordinate lokacije: 43°46'33.5"N 21°53'35.1"E
film: ARTAN GAZE GATHERING [ARTAN O:TVORENO]
vrsta: Eksperimentalno - dokumentarni, art film
kamera: Stefan Radošević
snimci:
Bojan Aleksić (time-lapse & zalazak sunca)
Boško Dimitrijević (snimci iz vazduha)
Nemanja Prekić (snimci iz vazduha)
montaža i muzika: Stefan Radošević
trajanje: 8' 15''
godina: 2016 / 2018.