O:TVORENO

kontekst:

​

Zapušten i neiskorišćen prostor ispod i oko pešačkog mosta na Zapadnoj Moravi, stvara diskontinuitet priobalja u pogledu sadržaja i povezanosti sa postojećim sportsko rekreativnim sadržajima, sa jedne, i pešačkom zonom sa druge strane.

 

Nedostatak uređenih prostora za igranje, okupljanje i boravak najmlađih sugrađana na otvorenom je jedan od prepoznatih problema i potencijala priobalja.

 

Prostorno-programsko rešavanje problema, u pogledu novih sadržaja, ima za cilj da unapredi kvalitet života i potencira boravak u otvorenom prostoru (prirodnom okruženju).

​

​

program radionice:

​

Učesnici edukativno-praktične radionice kreativnim radom na konkretnoj lokaciji aktivno participiraju u kreiranju sopstvenog prostora igre i boravka. Na taj način se, na kognitivnom nivou, kroz aktivno delovanje, utiče, razvija i podstiče svest mladih o kvalitetu proizvoda sopstvenog rada i zalaganja za zajednicu u cilju razvoja sopstvenog okruženja. Program se sastoji iz dva dela:
 
1) Projektantski (crtački) -  Učesnici istražuju potencijal konkretnog javnog prostora kroz sopstvene ideje i predloge intervencije, koristeći kognitivno - interaktivne podloge, mape, i radne sveske u kojima se nalazi set potrebnih alata i postojećih materijala vezanih za praktični deo.

2) Praktični (graditeljski) - Učesnici stvaraju mesto u (istom) konkretnom prostoru, nadovezujući se na postojeći kontekst ("plug-in"), gradeći efemernu strukturu od unapred obezbeđenih elemenata materijala i alata, prema predloženom projektu autora (koordinatora) radionice.

​

​

prostorni koncept:

​

U arhitektonskom pogledu, Most Mladosti je, kontekstualno i konceptualno, tretiran kao polivalentna, vertikalno i horizontalno slojevita (infra)struktura. Pored njegove primarne funkcije - pešačka komunikacija između dve obale reke, što u ovom slučaju predstavlja gornji nivo ili "petu fasadu", intervencijom, isti postaje nosač i nadstrešnica za prostorne elemente pozicionirane u njegovoj linearnoj projekciji ispod, kao i platno za mural. Na taj način, kroz korisnike, on komunicira kako horizontalno, tako i vertikalno (pešačka zona : obala : igralište : reka). 

​

Instalirani elementi sa mostom čine jedinstvenu celinu, gde su oni pod njim postavljeni logično u odnosu na upotrebu okolnog okruženja, nadovezujući se na elemente flore (zasad drveta) i faune (hranilica za ptice među jelkama) na zelenoj površini pored.

​

U likovno - estetskom pogledu, prostorni elementi su definisani kombinacijom natur - drveta u novim materijalima i bele boje na recikliranim, rekodiranim materijalima, koja zapravo, formalno i funkcionalno, "pročišćava" ili "resetuje" i unificira segmente elemenata u novom "čitanju" i novoj upotrebi istih. Farbanje delova mosta u belo ima isti cilj, pripremajući ga kao podlogu za likovnu intervenciju.

Umesto smetlišta nastaje igralište, dok odbačeni materijali umesto odpada postaju deo dizajna. Novonastalo mesto u prostoru pod mostom postaje "portal" između dve zone priobalja koje povezuje.

​

​

hronika procesa:

​

"Čovek postaje najbliži sebi kada postigne onakvu ozbiljnost koju ima dete dok se igra.”  

- Heraklit

​

Ideja da se otvori prostor i tvori mesto "gerilskom" akcijom, a kasnije radionicom arhitekture O:TVORENO IGRALIŠTE za decu i mlade, pokazuje se kao odličan programski koncept za predstojeći prvi DUK Festival (Dani Urbane Kulture), koji podržava omladinski aktivizam i svaki vid kreativnog delovanja mladih uopšte, a deo lokacije na kojoj se održava nudi veliki potencijal.

​​​

"Most Mladosti Mladima na dar da spaja obale i njihova srca", natpis je na tabli mosta, koji će uskoro, kroz igru, učenje i stvaranje, biti podmlađen. Ideja radionice, prvenstveno namenjene deci i mladima, je podržana od drugara i članova organizacije festivala, Milorada Obradovića, Dragane Živanović i Olgice Terzić, što je bio dodatni razlog da se istraje u nameri.

​

Motivisani, nastavljaju da skupljaju i reoblikuju materijal kojim će učesnici osvojiti prostor na dan radionice. Počevši od jedne klupe sa funkcijom parkinga za bicikle, preko centralnog motiva - ljuljaški, sa još jednom klupom u mikroambijentu vertikalne bašte, čiju betonsku konstrukciju nalaze upravo u otpadu ispod mosta, Luka i Stefan stvaraju viziju mesta igre.  Dvojac odlazi u selo Stančići, na imanje Stefanovog ujaka Radoslava Stojića, uz čiju pomoć, započinju rad na urbanom mobilijaru.

​

Kada se dublje zagazilo u razradu ideje, ceo poduhvat je postao istinski izazov i uživanje kroz umetnost i projektovanje. Razmišljanje o programu same radionice je postalo sveobuhvatnije i konceptualno potpunije. Dizajn je imao za cilj da rekodira odbačene upotrebne predmete (kolica, palete, gume, kanistere...) dajući im novu funkciju i novu estetiku. Nakon grubih radova, duo iz sela prelazi u grad, kod Luke u dvorište, gde dolazi do finalizacije pripreme prostornih elemenata.

​

Sa druge strane, došlo se do zaključka da sama radionica arhitekture treba da sadrži i crtački (projektantski) deo programa. Pristupa se izradi aksonometrijskih i perspektivnih, kognitivno - interaktivnih podloga za crtanje, koje imaju za cilj da motivišu učesnike i da kroz crteže (projekte) daju sopstvene ideje i vizije prostora igre, u novonastajućem Parku Mladosti

​

Usled stalno naviruće inspiracije i ideje o povezanosti celokupnog eksperimenta u smislu sadržajnosti, nastaje i kognitivno - interaktivna radna sveska koja povezuje crtački i praktični deo programa i u sebi sadrži nameru i program radionice, crteže upotrebljenih materijala, predloženih elemenata mobilijara i potrebnih alata, crtački prostor za skiciranje i razradu ideja.

​

Ono što na kraju pripremnog dela preostaje, jeste pozivanje učesnika, objava radionice i tretiranje zapuštenog prostora ispod mosta koji treba da bude očiščen, okrečen i osvetljen, odnosno, čist i beo.

​​

S obzirom da se ovakav tip radionice arhitekture i mikro-urbanizma javlja po prvi put u sredini kao što je Čačak, i kao deo programa na samom DUK festivalu (koji se dotad delio na aktivnosti oslikavanja murala, ekstremne sportove skejtbordinga i rolera, kao i muzičke koncerte), privlačenje pažnje potencijalnih učesnika je predstavljalo ozbiljan puduhvat. S jedne strane, Luka i Stefan samoinicijativno stupaju u kontakt sa nastavnicima i profesorima osnovnih i srednjih škola, preko kojih dopiru do dece i mladih. Takođe, štampaju flajere - pozivnice koje dele i rasipaju po gradu. Sa druge strane, Dragana ih upoznaje sa Vladimirom Gospavićem i Odredom izviđača "Vojvoda Stepa" od kojih dobijaju punu podršku i zagarantovano učešće, a DUK organizuje prezentaciju radionica u Domu Kulture u Čačku, gde Stefan i Luka, kroz Intro film, podloge, radne sveske, i neke od prostornih elemenata, održavaju uvodni čas.

 

​Nakon uspešno održanog uvodnog časa, preostaje još nepunih sedam dana da se očisti deponija ispod mosta, skine sloj humusa, pospe bela rizla, okreči most i pripremi za potencijalni mural i da se instaliraju svetiljke. Celodnevnim radom, dvojac uz ekipu organizatora i volontera okupljenih oko festivala i neprocenjivu pomoć dece koja su tih dana boravila ispod mosta, uspevaju da završe posao i pripreme prostor radionice veče pred početak festivala.

​

Tog jutra kombi dovozi materijal i đačke klupe iz OŠ "Vuk Karadžić, zahvaljujući direktoru Draganu Parezanoviću, koga Dragana, Luka i Stefan ubeđuju na dvodnevnu pozajmicu istih. Formira se o:tvorena učionica među stablima breze, a pod mostom je o:tvoreno skladište alata i materijala spremno za predstojeće majstorisanje.

Ono što se u ovom eksperimentu događa u naredna tri dana, teško se može smestiti u tekstualni sadržaj ove hronike, jer je to eksplozija energije i katalizator multi-događaja. Deca koja imaju jaku želju da crtaju i projektuju, da konstruišu, da kopaju zemlju za temeljne stope, da šrafe, farbaju i da se umažu, da sade i da se uprljaju. Učešće uzimaju Odred izviđača, slučajni prolaznici, roditelji sa klincima, koji dolaze oduševljeni ovakvom inicijativom u gradu. U koordinaciji radionice Luki i Stefanu se pridružuju i njihovi drugovi Jovana Jovanović, Ana Obradović i Lazar Stanojčić. U kontekstu okruženja, zid i stub mosta su prepušteni delu Dine Bralović Shkrabatorre, koja je naslikala dvodelnu likovnu kompoziciju sirene, nad kojom leži (plovi) igralište. Drugari filmadžije Đorđe Milosavljević Gera i Mihajlo Vitezović stižu iz Beograda i snimaju celokupan događaj, koji sa predhodnim video materijalom pretvaraju u kratki eksperimentalno - dokumentarni film o ovom poduhvatu.

​

Osvajanje prostora pod mostom traje tri dana, gde se nakon svakog, kao podsticaj i "nagrada", postavlja po jedna ljuljaška, ovešana o konstrukciju mosta. Tako ljuljaške, kao najveća senzacija, suptilno postaju lajtmotiv - simbol koncepta O:TVORENO, jer predstavljaju jednostavni bezbrižni element igre u funkciji slavljenja mladosti i igre same.

​​

Duhovni i emotivni rezultat ovog poduhvata je nemerljiv. Fizički rezultat se sastoji iz preko 100 listova iscrtanih idejama o prostoru igre, prostor pod mostom koji je usadio život novom mestu kroz energiju međuljudskog jedinstva i kreatvnog delovanja, kao i obiman video materijal, koji biva prosleđen svima koji žele da kreiraju sopstveno viđenje čitave akcije. Tako, kroz video i film, ideja o akciji O:TVORENO IGRALIŠTE, u još jednom mediju nastavlja da živi dalje, kao uspešna akcija u službi stvaranja za sve što raste - ptice, biljke i dete u čoveku.

​

O:TVORENO je u sopstvenom trajanju, i prepušteno je ljudima i vremenu. Dato je onima koji će ga rušiti i kidati, i onima koji će ga popravljati i dograđivati po sopstvenim potrebama i logici. To je ništa drugo do slika otelotvorene ideje u realnosti, gde elementi Ade otvoreno deluju u duševnom i materijalnom prostoru, kroz ljudima poznate polaritete. Istina je da san, misao i energija, iz jedne ravni, jednog trougla delte, raste u sistem ravni, tetraedar planine AΔA.