O:TVORENO

kontekst:

​

"...Iskustva Salona arhitekture u okviru Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu najreferentnija su u pogledu predstavljanja srpske arhitekture, i u tom smislu njegov značaj je sve veći, pa je svako učestvovanje na Salonu učešće u dograđivanju srpske arhitektonske kulture. Salon je događaj koji je već odavno izašao i izvan svojeg matičnog prostora, ali on beleži i događaje oko sebe, pa ne mogu da završim ovaj kratki tekst a da ne zabeležim jedan arhitektonski nestanak:

​

Benzinska pupma "Jugopetrola" - mali ali značajan znak u crtežu trga koji se prostire ispred samog Muzeja primenjene u metnosti i koji je decenijama tu sa Salonom arhitekture kao "eksponat" svoga vremena - uvek bio izložen našem pogledu kroz velike izloge galerije muzeja. nestanak ove male, sasvim male građevine značajne arhitektonske snage naspram tako malih dimenzija vrlo je vidljiv danas. Prazan prostor u našoj memoriji, prazan prostor na uglu parka: benzinska pupma "Jugopetrola" od crvene opeke sa naglašeno isturenim i na uglu zaobljenim belim krovom, koji se oslanjao na takođe beli stub - a stub je izrastao iz takođe bele podloge - kao materijalizovani snažni potez jedne energične forme, koja je krila u sebi svega nekoliko kvadratnih metara majušne kabine, tokom decenija postala je deo pejzaža trga, ali i "pejzaža" Salona, sa kojim je ova mala građevina decenijama hrabro vodila uspešan dijalog! Da li je ova arhitektura mogla imati drugačiju namenu? Da li je morala biti srušena? Da li mi možemo ili moramo da zauzmemo drugačiji stav prema zaštiti i nasleđu malih, a velikih dela naše skorije prošlosti?" *

​

* Slobodan Danko Selinkić, Komunicirati arhitekturu 40 godina / 36 puta, Katalog 36. Salona arhitekture, Muzej primenjene umetnosti, 2014

​

​

"Ovogodišnji, 39. Salon arhitekture tematizovan je pitanjem prostornog odnosa između arhitekte, kao stvaraoca, i pojave - realnosti, kao aktuelne nemogućnosti u odnosu na aktuelno stanje u Svetu - ovde i sada. Drugim rečima, Realno je neka vrsta osnove za mogućnost arhitekture, a ujedno stoji i kao njena nemogućnost". **

 ** Savet Salona arhitekture

​

tematski okvir:

​

O:TVORENO U REALNOSTI je istraživanje odnosa između koncepta - projekta grupe AΔA i aktuelne teme 39. Salona arhitekture, odnosno relacije i interakcije između konvencionalne (institucijalne) izložbe rada (eksponata) kao relativno pasivnog čina delovanja, odabranog konkursnom selekcijom, i nekonvencionalne (vaninstitucijalne) aktivne intervencije u prostoru. Na taj način projekat predstavljen kategorijom "eksperiment i istraživanje u arhitekturi", umesto što samo predstavlja sliku (plakat) delovanja u realnosti, izlazi iz izložbenog prostora muzeja - napolje, u aktuelnu, sadašnju realnost, gde deluje u javnom prostoru.   ​

​

​Salon arhitekture u Muzeju primenjene umetnosti, njegov istorijski, tematski i kataloški materijal, kao i njegovo neposredno fizičko okruženje četiri godine unazad, predstavljaju konceptualno-kontekstulni okvir istraživanja akltuelne teme - "u realnosti", u relaciji sa delovanjem inicijative O:TVORENO:

​

2014. - 36. Salon arhitekture, 40 godina od osnivanja Salona arhitekture
2015. - 37. Salon arhitekture, AFIRMACIJA
2016. - 38. Salon arhitekture, OTVORENO
2017. - 39. Salon arhitekture, U REALNOSTI

 

ili

​

Sada, u realnosti, projekat O:TVORENO, nastao u februaru 2016. kada slučajno, istovremeno (paralelno) deli naziv sa aktuelnom temom Salona iste godine, svoju afirmaciju pokazuje u svom aktivnom jednogodišnjem kontinuitetu, nadovezujući se na tekst Slobodana Danka Selinkića "Komunicirati arhitekturu 40 godina / 36 puta" putem sebi svojstvene intervencije u prostoru. Umesto uobičajenog predstvljanja jednog arhitektonskog projekta ili dela, kao proizvoda, autori na izložbi nastoje da pokažu celokupan čin i način delovanja kao deo procesa koji još uvek traje, u realnosti.

​

​

prostorni koncept:

​

Intervencija u prostoru O:TVORENO U REALNOSTI kao prostorni kontrapunkt materijalu izloženom u formi plakata unutar Salona, ali i njegov programski nastavak, predstavlja reminescenciju na Benzinsku pupmu "Jugopetrola", srušeno delo arhitekte Ignjata Popovića, integrišući i prilagođavajući njegov tlocrt u zatečeno stanje na lokaciji. 

​

Pored dijaloga između "dve realnosti", između projekta predstavljenog na izložbi i intervencije u vanjskom prostoru, kao odnosa "unutar" i "van" institucije Muzeja, sama intervencija na uglu Parka Vojvode Vuka koncipirana je u kontekstu relacije između "tri realnosti": 

​

1) sećanja (memorije) mesta koje je zauzimalo jedinstveno arhitektonsko delo srušene benzinske pumpe na uglu parka;

​

2) digitalne (virtuelne) realnosti aktuelnog "google street view-a" koji pokazuje prazan prostor na uglu parka kao "aktuelnu" realnost;

​

3) realne situacije na uglu parka u trenutku dešavanja izložbe, gde mesto nekadašnje pupme zauzima reciklažni kontejner za staklo;

​

iz čega se koncipira prostorna intervencija.

​

Prostorno-programski, intervencija u prostoru je zamišljena kao logični morfološki završetak ugla parka u obliku mikro-platoa, mapiranog belom bojom kao omažom tlocrta benzinske pumpe, integrišući postojeći kontejner unutar svoje geometrije. Uvođenjem svojstvenog lajt-motiva ljuljaške u centralni prostor, stvara se veza između elemenata parka - drveta, platoa i mobilijara za recikliranje, čime se ad hoc formira jedan mikro ekološki "urban stop". 

​

​

hronika procesa:

​

Povratkom sa "asteroida" B-612, ohrabreni realizacijom projekata, u formi dve radionice, kroz inicijativu koncepta O:TVORENO i učešćem na samostalnim i grupnim javnim predstavljanjima aktivnosti grupe AΔA, Stefan i Luka odlučuju da svoj alternativni doprinos arhitektonskoj kulturi i sceni predstave na 39. Salonu arhitekture u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, u kategoriji "Eksperiment i istraživanje".

​

Pripremajući se za izložbu projekta O:TVORENO (IGRALIŠTE, OSMATRALIŠTE),  duo grupe AΔA istražuje temu Salon arhitekture - "u realnosti" i njegovo neposredno fizičko okruženje, vođen idejom da proširi i afirmiše temu sopstvenog delovanja, kao i temu Salona, u aktuelnoj realnosti izvan zidova institucije Muzeja i relativne pasivnosti izložbenog prostora putem interaktivne intervencije u prostoru.

​

Nakon otvaranja i obilaska izložbe, Stefan i Luka izlaze napolje, u Park vojvode Vuka, takozvani "Palas" i kroz "gerilski", akivistički čin ulične umetnosti (streetart-a), kreiraju prostornu intervenciju kao javnu provokaciju - omaž delu Ignjata Popovića.

​

Aktivno provedena noć ispred muzeja, završena je akcijom farbanja asfalta na mestu nekadašnje "Jugopetrolove" benzinske pumpe i kačenjem ljuljaške na drvo na uglu parka. Na svetlu sutrašnjeg dana, sledi povratak na lokaciju i posmatranje pozitivnog efekta sinoćnjeg eksperimenta kroz izlog susedne kafane "Proleće". Dok se Luka i Stefan časte pićem zbog uspešno izvedene intervencije, zainteresovano motreći na dešavanja u muzeju i na uglu "Palasa", spoznaju da nisu "slučajno" u ugostiteljskom objektu baš tog imena.

 

Umeđuvremenu, dok se u tom trenutku rađa nova ideja o o:tvaranju njima dobro poznatog prostora, Mali Princ, na svom međuzvezdanom putovanju, susreće se sa zagonetnim crnim monolitom. Umesto ka koordinatama B-612, odiseja u svemiru ga dovodi pred CRNU KUTIJU na koordinati 1:6:12...

​